Ugovor iz mastrihta
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14

SADRŽAJ
UVOD.....................................................................................................................2
1. UGOVOR IZ MASTRIHTA.................................................................................3
1.1. Stubovi ugovora o Mastrihtu (Evropska Unija)..........................................6
1.2. Ciljevi ugovora o Mastrihtu........................................................................6
2. SLOBODNI ROBNI PROMET...........................................................................7
3. CARINSKA UNIJA............................................................................................7
4. POLJOPRIVREDA…………………………………………………………………..8
5. RADNA SNAGA……………………………………………………………………..9
6. PRAVO NASTRANJIVANJA………………………………………………..……10
7. USLUGE………………………………………………………………...…………..10
8. KAPITALNI ROBNI PROMET………………..…………………………………..11
9. SAOBRAĆAJ………………………………..……………………………………..12
10. ZAKLJUČAK…………...…..……………………………………………………..13
11. LITERATURA……………………….……………………………………….……14
UVOD
Tema ovog seminarskog rada jeste „Ugovor iz Mastrihta“.
Evropska Unija (EU) je jedinstvena nadnacionalna integracija evropskih demokratskih zemalja okupljenih s ciljem zajedničkog promicanja mira i prosperiteta. To je ineče zajednica dvadeset sedam evropskih država. Unija svoje poreklo vodi od Evropsko ekonomske zajednice osnovane Rimskim ugovorom 1957. godine od strane šest evropskih država. Od tada se Evropska zajednica proširila pridruživanjem novih država - članica i stekla veliku moć.
1. UGOVOR IZ MASTRIHTA
zemlje potpisnice: Belgija, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija, Zapadna Nemačka, Irska, Portugal, Španija, Grčka, Danska,
godina potpisivanja: 1992. godina
godina stupanja na snagu: 1993. godina
mesto zaključenja: Mastriht (Holandija)
Ugovor je potpisan od strane dvanaest zemalja Evropske zajednice u gradu Mastrihtu 1992. godine a stupio je na snagu naredne 1993. godine. Dobar indikator da se ekonomske integracije kreću u dobrom smeru se ogleda u činjenici da je neposredno pred potpisivanje Ugovora u Mastrihtu zaključen jedan drugi akt – Sporazum o zajedničkom evropskom ekonomskom prostoru (1991 god.) čije potpisnice su bile, s jedne strane svih dvanest država EEZ, a s druge sedam evropskih zemalja članice EFTA (Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu - Austrija, Švedska, Finska, Norveška, Lihtenštajn, Island i Švajcarska). Ovim se posredno objašnjava zašto je ekonomska oblast uvek predstavljala najmanji kamen spoticanja kad se radi o evropskim integracijama uopšte.
Ugovor iz Mastrihta nosi naziv Ugovor o Evropskoj uniji što ukazuje na njegov značaj za stvaranje najveće evrointegracije u istoriji.
Tekstom navedenog ugovora, u funkciji osnovnih postulata, predviđa se:
politička unija, što znači uvođenje “evropskog građanstva, vođenje zajedničke inostrane i bezbednosne politike i saradnju u pravosudnoj i unutrašnje - političkoj (policijskoj) oblasti”,
stvaranje ekonomske i monetarne unije sa ciljem da se do 01.01.1999. godine uvede isti novac za sve zemlje članice.
Može se konstatovati da je Ugovor iz Mastrihta jedan bitan i obiman međunarodno pravni akt evropskog regiona (sastoji se od 17 protokola i 33 deklaracije) o kojim su izvršene izmene i dopune ranije važećih akata, pre svih, Rimskih ugovora potpisanih 1957 godine i Jedinstvenog Evropskog akta potpisanog 1986 godine.
Ugovorom iz Mastrihta ostvaren je koncept Evropske unije koji karakteriše stvaranje, s jedne strane političke unije, a s druge ekonomsko monetarne.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]